Pogače i sačme uljane repice
Pogače uljane repice se prema Pravilniku dobijaju presovanjem semena uljane
repice (Napus oleifera) i ogrštice (Brassica rapa oleifera) i treba da sadrže
minimum 27% sirovih proteina. Sačma uljane repice se svrstava u dve klase
kvaliteta. Obe klase treba da sadrže minimalno 36% sirovih proteina, ali je za
sačmu predviđeno minimum 40 mmol/g glukozinolata. Seme uljane repice sadrži
glikozid sinirgin i enzim mirozin. U prisustvu vode enzim se aktivira i razlaže
sinirgin do alilsenfovog ulja, koje draži sluzokožu digestivnih organa i
mokraćne bešike. Zbog ovog problema preporučuje se da koncentratne obroke koji
sadrže sačmu uljane repice ne treba kvasiti. Postavlja se pitanje šta će biti
kada životinje pojedu ovakvu hranu s obzirom da u digestivnim organima ima
vode? To je istina, ali tada nema dovoljno vremena da se aktivira sinirgin.
Zbog ovih problema, preporučuje se ograničeno korišćenje pogače i sačme repice
kod odraslih životinja. Upotreba sačme uljane repice je rizična jer postoji
mogućnost da se javi problem u reprodukciji, smanjenje prirasta i povećanje
tiroidne žlezde. Međutim, novije sorte uljane repice sadrže znatno manje
količine ovih štetnih materija, pa se proteinima sačme uljane repice može
zameniti do 25% proteina obroka.
Slama uljane repice
Pored sačme i pogače, postoje i drugi
sekundarni proizvodi uljane repice koji se mogu koristi u različite svrhe, na
različite načine. Posle žetve uljane repice ostaje slama koja je jako
kvalitetna sa aspekta upijanja vode, jer može da upije i do 8 puta više vode od
slame žita pa je izvrsna za prostirku. Takođe, slama se može i zaoravati ili
koristiti kao malč. U poslednje vreme, termoelektrane su počele da otkupljuju
slamu kao energent.
Slama uljane repice može se koristiti i u ishrani
mlečnih krava u ekstremnim situacijama gde zbog mraza i velike suše nema
dovoljno voluminozne hrane za ishranu goveda. Cela biljka uljane repice se
koristi u ishrani tovne junadi, a može poslužiti i kao hrana za mlečne krave.
Najhranljiviji delovi su lišće, cvet i komuška.
Seno uljane repice
Kada je u pitanju seno uljane repice, pre svega se
mora obratiti pažnja na tip kose koja se koristi. Mora se koristiti kosa sa
kondicionerima zbog stabla koja se moraju usitniti jer je jako gruba i puna
vode, čime se znatno skraćuje vreme potrebno za sušenje. Nedostatak proizvodnje
sena je osipanje, odnosno gubitak listova do kojeg dolazi tokom manipulacije sa
pokošenom masom. Ukoliko seno uljane repice skladištimo nedovoljno osušeno,
može doći do pojave plesni i kvarenja.
Silaža uljane repice
Spremanje silaže je ekonomski isplativije od sena,
zbog kraćeg sušenja i manjih gubitaka najvrednijih delova biljke. Biljka uljane
repice u fazi košenja sadrži 85-90% vlage, pa tokom gaženja ovako mokre mase
dolazi do gubitka hranljivih sastojaka. Pokošenu masu treba ostaviti da se
prosuši do 60-65 % vlage, odnosno 40 % suve materije. Siliranje će smanjiti
količinu prisutnih nitrata čime će ona biti sigurna za ishranu životinja. Silos
treba slojevito puniti sa zelenom masom repice u kombinaciji sa zelenom masom
žita. Siliranjem prevlažene mase, zbog visokog sadržaja azota dobije se silaža
koja ima neugodan miris i životinje je nerado jedu.
Ono što je jako važno, to je da u obrok treba
postepeno uvoditi, kroz 7-10 dana izmešano sa ostalom voluminoznom hranom.
Naglo uvođenje može dovesti do nadima.
Kao sirovina za pripremu supstrata za
proizvodnju bukovače
Bukovača je jestiva gljiva koja su u našim šumama
može naći u saprofitskom obliku i kao parazit na živom drvetu. Značajna je po
sadržaju belančevina, esencijalnim aminokiselinama, mineralnih materija i
vitamina.
Priprema supstrata:
Ovde se koristi stablo uljane repice koje ima
dobru moć upijanja vode. Stabla se iseckaju veličinu 3-5 cm. Još bolje je ako
se sirovina izlomi jer apsorbuje više vode. Tako pripremljena se termički
pasterizuje ili steriliše. Sterilizacija se obavlja kuvanjem stabla u vremenu
od 30 min. Jednostavniji način, ali nešto lošiji je da se prelije ključalom
vodom i ostavi da stoji 24 časa. Supstrat se posle termičke obrade ohladi
na plastičnoj foliji, nakon čega se obavlja punjenje vreća uz usejavanje
micelije.
Biodizel
Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz
biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i
podseća na standardni dizel. Proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta,
soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je
mešavina metil estara masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor
energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja. Gorivo je delom nižeg
energetskog sadržaja, ali sadrži veći procenat kiseonika što pomaže boljem
sagorevanju.
Konvencionalni dizel-motori bez teškoća koriste gorivo sa 20 % biodizela, a
mnogi novi motori već mogu da koriste i čist biodizel. Biogoriva ne zahtevaju
proizvodnju novog automobila odnosno novog automobilskog motora, ona već sada
imaju veliku prednost nad vodoničnom tehnologijom koja je tek u začetku.
Ova kompatibilnost sa
postojećim motorima podstakla je mnoge zemlje da se okrenu biogorivu, uverene
da će na taj način moći da smanje troškove fosilnih goriva.
Med
Med od uljane repice je jako cenjen u svetu. Pčele na ovoj paši dožive
neverovatan razvoj. I pored toga što su u vreme cvetanja uljane repice pčelinja
društva u uzlaznoj putanji to ne umanjuje kvalitet ovog meda. Bogat je polenom
i mineralima. Kristališe veoma brzo, već nekoliko dana nakon vrcanja. Za
razliku od suncokretovog koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane
repice ima veoma fine kristale, tako da med podseća na mast. Zbog takve osobine
koristi se u kozmetici u izradi raznih krema na bazi meda.
Preuzeto:agropress.org.rs
Nema komentara:
Objavi komentar